Bojana Dinić

Popularizacija nauke

Tekstovi

Mračna strana ličnosti

Mračna trijada je termin uveden 2002. godine u članku Paulusa i Vilijemsa, a koji opisuje konstelaciju od tri socijalno toksične crte ličnosti – makijavelizam, narcizam i psihopatija. Makijavelizam je nazvan po Nikolo Makijaveliju, italijanskom političkom filozofu koji je ukazao na to da politika ne podleže etičkim principima. Iako to nigde nije napisao, za njega se vezuje izreka “cilj opravdava sredstvo”. Makijavelizam se odnosi na dvoličnost, manipulaciju i samointeresno ponašanje koje uključuje cinični pogled na svet i ljudsku prirodu (npr. uverenje da se nikome ne može verovati jer su svi prevrtljivi i pohlepni, te da je bolje preduhitriti i iskoristiti druge nego biti iskorišćen).

Narcizam je nazvan po liku iz grčke mitologije, Narcisu, koji se zaljubio u sopstveni odraz u vodi i bio toliko opčinjen sobom da je zaboravio na hranu i san, da bi na kraju klonuo pored izvora. Narcizam shvaćen u okviru Mračne trijade se ne treba mešati sa narcisioidnim poremećajem ličnosti. U okviru trijade narcizam se tretira kao supklinički, tj. čije se manifestacije mogu detektovati među pripadnicima opšte populacije. Drugim rečima, svako može ispoljiti karakteristike narcizma, te su individualne razlike stvar stepena. Narcizam se odnosi na osećaj superiornosti koji prati zahtevanje posebnog tretmana, privilegija i prava. Osoba s višim narcizmom misli da zaslužuje da bude povlašćena zbog toga što je posebna. Grandiozno viđenje sebe može se ispoljiti kao isticanje sopstvene inteligencije, kompetencije, privlačnosti, ali i empatije i humanosti (npr. kad osoba ističe da je najbolji prijatelj, najbolji roditelj, te da će njena dela pomoći dobrobiti čovečanstva).

Psihopatija u okviru Mračne trijade je takođe supklinička crta. Psihopatija najčešće obuhvata dva aspekta. Prvi aspekt obuhvata tzv. primarnu psihopatiju i odnosi se na bezosećajnost, nedostatak empatije i osećaja krivice i kajanja, te manipulativnost. Kada zamišljamo kako bi se ponašala osoba sa izraženom psihopatijom, najčešće zamišljamo osobu sa izraženom primarnom psihopatijom. Drugi aspekt, sekundarna psihopatija, obuhvata impulsivnost i sklonost ka antisocijalnom ponašanju.

U okviru pop kulture, lik Džejms Bonda najbolje odražava crte Mračne trijade. On je šarmantan i privlačan ali ne preza od toga kako će ostvariti to što želi. Takođe, među političkim liderima se često mogu naći prototipi osoba s izraženom Mračnom trijadom.

Sve tri crte dele zajedničko “mračno jezgro”. Mnogi autori su predložili različita shvatanja u vezi s tim šta bi moglo biti to jezgro, a među njima su najbolji kandidati: 1) bezosećajnost i manipulativnost (zapravo, ono što obuhvata primarna psihopatija), 2) nisko izražena osobina poštenje-skromnost koja obuhvata karakteristike poput varanja, laganja, eksploatacije, manipulacije, želje za statusom i luksuzom, osećaj važnosti itd., 3) antagonizam, tj. neprijateljska nastrojenost, nepopustljivost, netrpeljivost i nepoverenje u druge ljude.

“Mračno jezgro” dele i druge crte, te je Mračnoj trijadi dodat novi član – sadizam, čineći Mračnu tetradu. Sadizam u okviru Mračne tetrade odnosi se na tzv. svakodnevni sadizam i osnovna karakteristika sadizma je uživanje u tuđoj patnji i bolu. Sadizam se može ispoljiti direktno kao vređanje, ponižavanje ili fizičko povređivanje drugoga, ili indirektno, kada osoba uživa u posmatranju tuđe patnje i bola (npr. voli nasilne scene u filmovima, sportu). S popularnošću mračnih crta predloženi su još neki kandidati koji takođe dele “mračno jezgro”, npr. zluradost ili pakost (kada smo spremni na to da istrpimo neku malu žtrvu kako bi drugi više patili, npr. radije bi da niko ne dobije ništa nego da drugi dobije više), pohlepa, zavist, pa čak i izraženi perfekcionizam. Broj ovih crta deluje beskonačno, ali se one mogu sažeti pod tzv. D faktorom ličnosti (eng. Dark Factor of Personality). Osobe s visokim D faktorom će bezobzirno slediti svoje interese, čak i kada to šteti drugima (ili upravo zbog toga), istovremeno opravdavajući takva ponašanja.

Mračne crte se povezuju sa problemima u interperosnalnom i moralnom funkcionisanju, te osobe koje su u bliskom kontaktu s osobama s izraženim mračnim crtama zapravo pate i rizikuju da budu iskorišćene i izmanipulisane. Mračne crte se povezuju sa sklonošću ka agresiji i različitim antisocijalnim ponašanjima (npr. zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci, vandalizam) koja se mogu ispoljiti u svim poljima i životnim periodima, od školskog igrališta, preko porodičnih, intimnih i drugih socijalnih veza, radnog okruženja, pa do činjenja krivičnih dela. Dalje, ove crte se povezuju sa učestalim menjanjem seksualnih partnera, preljubom i preferencijom površnih i kratkoročnih veza.

Kada su u pitanju relacije između crta Mračne trijade i indikatora mentalnog zdravlja i blagostanja, rezultati ukazuju na to da se makijavelizam i psihopatija povezuju s lošijim mentalnim zdravljem. Osobe koje imaju izražene mračne crte su često nezadovoljne životom i sklone doživljavanju depresivnosti, usamljenosti, stresa i drugih indikatora lošeg blagostanja i dobrobiti. Međutim, narizam po ovom pitanju se razlikuje od drugih crta. Naime, narcizam se smatra “najsvetlijom” mračnom crtom budući da jedino on ili nije značajno povezan sa indikatorima blagostanja ili pokazuje obtnuti obrazac tj. povezuje sa boljim blagostanjem. Bez obzira na to, narcizam obuhvata sržne mračne karakteristike koje se povezuju s interpersonalnim deficitima, te je on svakako maladaptivna karakteristika.

Izučavanje mračnih crta nam može pomoći da razumemo zašto se ljudi ponašaju agresivno i nasilno, korumpirano i bezobzirno prema drugima. Kada to shvatimo, onda bolje možemo preventivno delovati da ne postanemo njihova žrtva i ne učestvujemo u njihovoj igri. Takođe, ako prepoznamo kod sebe ovakva i slična ponašanja, ne treba da se pravimo da ona ne postoje ili da ih pravdamo, već da se obratimo psihoterapeutu za pomoć. Empatija je nešto što se može naučiti!

Reference
Gómez-Leal, R., Megías-Robles. A., Gutiérrez-Cobo, M.J., Cabello, R.,Fernández-Abascal, E.G., Fernández-Berrocal, P. (2019). Relationship between the Dark Triad and depressive symptoms. PeerJ, 7, e8120.
Jonason, P. K., Li, N. P., & Teicher, E. A. (2010). Who is James Bond?: The dark triad as an agentic social style. Individual Differences Research, 8(2), 111–120.
Moshagen, M., Hilbig, B. E., & Zettler, I. (2019). The dark core of personality. Psychological Review, 125(5), 656–688.
Muris, P., Merckelbach, H., Otgaar, H., & Meijer, E. (2017). The malevolent side of human nature: A meta-analysis and critical review of the literature on the dark triad (narcissism, Machiavellianism, and psychopathy). Perspectives on Psychological Science, 12(2), 183–204.
Paulhus, D. L. (2014). Toward a taxonomy of dark personalities. Current Directions in Psychological Science, 23(6), 421–426.
Paulhus, D. L., & Williams, K. M. (2002). The Dark Triad of personality: Narcissism, Machiavellianism and psychopathy. Journal of Research in Personality, 36(6), 556–563.
Riess, H. (2017) The Science of Empathy. Journal of Patient Experience, 4(2), 74–77.
Visser, B. A., A. S. Book, and A. A. Volk. 2017. “Is Hillary dishonest and Donald narcissistic? A HEXACO Analysis of the Presidential Candidates’ Public Personas.” Personality and Individual Differences, 106, 281–286.

“My precious… toilet paper”: Panična kupovina u doba korone

Mračna strana ljubavi

Aggressiveness – A Trait with Many Meanings

Humanost je ipak još uvek na ceni

Treba održavati motivaciju brojeći korake koje smo prešli

Šta je u genima, a šta nas je snašlo? Prva blizanačka studija u Srbiji

Predavanja

https://www.youtube.com/watch?v=kpKMi7Dgf68

2016 TEDx Novi Sad – Da li je osveta zaista slatka?

2020 Evropska Noć istraživača – „Čudna“ ponašanja tokom pandemije: U piku pandemije najčešće su kupovani toalet-papir, maske, rukavice… To je zbunilo algoritme veštačke inteligencije koji predviđaju ponašanja potrošača. Zbunilo je i nas, tj. pandemija nas je zbunila, uplašila, ali i učinila da budemo solidarni. Zašto zbunujemo algoritme i koji su psihološki mehanizmi u osnovi panične kupovine? Od kojih karakteristika zavisi da li ćemo gomilati zalihe?
Više o ovoj temi: https://doi.org/10.19090/pp.20.4.489-504

2020 Webinar EU info mreže o herojima tokom pandemije u kojem sam predstavila našu studiju o pomaganju tokom pandemije u Srbiji – Oni su heroji – na muci se poznaju junaci

2020 TraNSferova tribina na Festivalu mentalnog zdravlja –Distanciraj se fizički, a ne socijalno: Kako gubitak fizičkog kontakta utiče na održavanje socijalnih veza?
Više o ovoj temi: https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fpsyg.2021.624035/abstract

2020 Prva onlajn tribina tokom pandemije u organizaciji Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu – Agresija kao osveta i antisocijalni akt: od kojih osobina zavisi, u kojim uslovima se javlja i da li je nasledna?

2019 Konferencija Međunarodnog društva za izučavanje individualnih razlika (International Society for the Study of Individual Differences) – ISSID 2019, Firenca, Italija, pozvano predavanje – The exploration of socially toxic traits and behaviors

2019 Istraživačka stanica Petnica, predavanje – Natural born killers: istina ili mit? Interakcija gena i sredine na agresivno ponašanje

2019 Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Filozofski fakultet u Banjoj Luci, predavanje – Kognitivne mere u psihologiji ličnosti i statistička radionica Analiza mešovitih linearnih modela u R–u (sa Milicom Popović Stijačić)

2019 Evropska Noć istraživača – Učešće u programu Na kafi s naučnicima

2018 Evropska Noć istraživača, gost na panel diskusiji – Efekti socijalnih mreža: status – it’s complicated

2018 Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Filozofski fakultet u Banjoj Luci, predavanje – Don’t get mad, get even! Efekti dispozicionih i situacionih činilaca na agresivno ponašanje

2017 Istraživačka stanica Petnica, predavanja – Da li je osveta slatka?Efekti osobina ličnosti i provokacije na agresivno ponašanje;
Na šta obraćamo pažnju kad smo isprovocirani? Efekti osobina ličnosti i provokacije na pristrasnosti u pažnji

2016 Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Filozofski fakultet u Beoogradu, predavanje – Efekti dispozicionih i situacionih činilaca na agresivno ponašanje

2010 Festival animacije u Voldi, Norveška, pozvano predavanje – Eye candy or brutality? How different people perceive affective visual stimuli

Radionice
Istraživački tim Centra za bihejvioralnu genetiku aktivno učestvuje u manifestacijama posvećenim popularizaciji nauke:
od 2018 Dan blizanaca na Univerzitetu u Novom Sadu
2016 Evropska Noć istraživača – Geni + Sredina = TI: Zašto si COOL?
2016 Festival nauke – Ko je vaš istorijski blizanac?
2015 Festival nauke – Ko je vaš filmski blizanac?
2014 Festival nauke – Koliko ste slični?

Mediji

2020 Podkast „Rastrojavanje“ u kojem smo pričali o dokumentarcu „The Social Dilemma“ i uticaju društvenih mreža na naše živote

2020 Podkast „O tome se priča“ u kojem sam sa Aleksandrom Oparnicom pričala o našem istraživanju o tome kako sportisti i rekreativci podnose policijski čas uveden tokom pandemije u Srbiji

2020 Radio emisija “Eureka” posvećena istraživanjima o psihološkim efektima pandemije COVID-19. U prvom delu sam sa Bojanom Bodrožom predstavila našu studiju o pomaganju tokom pandemije, a u drugom delu sam sa Aleksandrom Oparnicom predstavila našu studiju o efektima fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje i socijalne kontakte tokom pandemije

2020 Radio–televizija Vojvodine, emisija „Jutarnji program“ u kojoj smo pričali o agresiji kod dece

2019 Radio–televizija Vojvodine, emisija „Jutarnji program“ povodom Svetskog dana nauke u kojoj smo pričali o mojim istraživanjima i ISSID-ovoj nagradi

2019 Radio–televizija Vojvodine, emisija „Vojvodinom“ povodom moje ISSID nagrade za najboljeg istraživača na početku karijere u 2019. godini

2018 Radio televizija Srbije, emisija „Beogradska hronika“ u kojoj smo pričali o prvoj blizanačkoj studiji u Srbiji