Bojana Dinić

Popularizacija nauke

Tekstovi

Mračna strana ličnosti

Mračna trijada je termin uveden 2002. godine u članku Paulusa i Vilijemsa, a koji opisuje konstelaciju tri socijalno toksične crte ličnosti na supkliničkom nivou – makijavelizam, narcizam i psihopatija. Makijavelizam je nazvan po Nikolo Makijaveliju, italijanskom političkom filozofu koji je ukazao na to da politika ne podleže etičkim principima. Iako to nigde nije napisao, za njega se vezuje izreka “cilj opravdava sredstvo”. Makijavelizam se odnosi na dvoličnost, manipulaciju, eskploataciju drugih i samointeresno ponašanje koje uključuje cinični pogled na svet i ljudsku prirodu (npr. uverenje da se nikome ne može verovati jer su svi prevrtljivi i pohlepni, te da je bolje preduhitriti i iskoristiti druge nego biti iskorišćen). Od svih mračnih crta, makijavelizam je najviše pod uticajem sredinskih činilaca, što ukazuje na fleksibilno korišćenje manipulativnih taktika u zavisnosti od okruženja i konteksta. Ono što je glavna distinktivna karakteristika makijavelizma od preostalih mračnih crta je proračunato, pragmatično ponašanje i planiranje.

Narcizam je nazvan po liku iz grčke mitologije, Narcisu, koji se zaljubio u sopstveni odraz u vodi i bio toliko opčinjen sobom da je zaboravio na hranu i san, da bi na kraju klonuo pored izvora. Narcizam, shvaćen u okviru Mračne trijade, ne treba se mešati sa narcisioidnim poremećajem ličnosti. U okviru trijade, narcizam se tretira kao supklinički, tj. čije se manifestacije mogu detektovati među pripadnicima opšte populacije. Drugim rečima, svako može ispoljiti karakteristike narcizma, te su individualne razlike u narcizmu stvar stepena. Narcizam se odnosi na osećaj superiornosti koji prati zahtevanje posebnog tretmana, privilegija i prava. Osoba s višim narcizmom misli da zaslužuje da bude povlašćena zbog toga što je posebna. Grandiozno viđenje sebe može se ispoljiti kao isticanje sopstvene inteligencije, kompetencija, privlačnosti, ali i empatije i humanosti (npr. kad osoba ističe da je najbolji prijatelj, najbolji roditelj, te da će njena dela pomoći dobrobiti čovečanstva).

Psihopatija u okviru Mračne trijade je takođe supklinička crta. Psihopatija najčešće obuhvata dva aspekta. Prvi aspekt obuhvata tzv. primarnu psihopatiju i odnosi se na bezosećajnost, nedostatak empatije i osećaja krivice i kajanja, te manipulativnost. Kada zamišljamo kako bi se ponašala tipična osoba sa izraženom psihopatijom, najčešće zamišljamo osobu sa izraženom primarnom psihopatijom. Drugi aspekt je sekundarna psihopatija koja obuhvata impulsivnost i sklonost ka antisocijalnom ponašanju. Ove dve dimenzije psihopatije imaju različitu etiologiju i povezuju se s različitim ishodima. Na primer, primarna psihopatija je više pod uticajem naslednih faktora u odnosu na sekundarnu psihopatiju. Sekundarna psihopatija se više povezuje s nižim nivoom inteligencije i problemima u izvršnim funkcijama (npr. donošenje odluka), dok primarna psihopatija nije značajno povezana sa ovim konstruktima (što opovrgava hipotezu o postojanju „zlog genija“ kao karakteristike osoba s višom psihopatijom). S druge strane, primarna psihopatija može da se poveže s nekim adaptivnim ishodima kao što su rezilijentnost i otpornost na stres, dok se sekundarna psihopatija dosledno povezuje s lošim mentalnim zdravljem.

U okviru pop kulture, lik Džejms Bonda najbolje odražava crte Mračne trijade. On je šarmantan i privlačan ali ne preza od toga kako će ostvariti to što želi. Takođe, među političkim liderima se često mogu naći prototipi osoba s izraženom Mračnom trijadom, a među menadžerima i CEO se često mogu uočiti narcističke karakteristike, što su istraživanja i potvrdila.

Sve tri crte dele zajedničko “mračno jezgro”. Mnogi autori su predložili različita shvatanja u vezi s tim šta bi moglo biti to jezgro, a među njima su najbolji kandidati: 1) bezosećajnost i manipulativnost (zapravo, ono što obuhvata primarna psihopatija), 2) nisko izražena osobina poštenje-skromnost koja obuhvata karakteristike poput varanja, laganja, eksploatacije, manipulacije, želje za statusom i luksuzom, osećaj važnosti itd., 3) antagonizam kao psihopatološka crta, tj. neprijateljska nastrojenost, nepopustljivost, netrpeljivost i nepoverenje u druge ljude. Na osnovu istraživanja u kojem su poređeni svi predloženi kandidati srži mračnih crta dobijeno je da su unutar mračnih crta centralne karakteristike – bezosećajnost i manipulativni interpersonalni stil, a da je antagonizam najbolji kandidat za opisivanje „mračnog jezgra“ kada se sagledaju kandidati van mračnih crta. Upravo u relacijama sa antagonizmom kao psihopatološkom crtom ličnosti se može videti supklinički karakter mračnih crta.

“Mračno jezgro” dele i druge crte, te je Mračnoj trijadi dodat novi član – sadizam, čineći Mračnu tetradu. Sadizam je uveden u ovu „mračnu“ konstelaciju 2009. godine od strane Čabrola i saradnika i u okviru Mračne tetrade odnosi se na tzv. svakodnevni sadizam i osnovna karakteristika sadizma je uživanje u tuđoj patnji i bolu. Sadizam se može ispoljiti direktno kao vređanje, ponižavanje ili fizičko povređivanje drugoga, ili indirektno, kada osoba uživa u posmatranju tuđe patnje i bola (npr. voli nasilne scene u filmovima, sportu). S popularnošću mračnih crta predloženi su još neki kandidati koji takođe dele “mračno jezgro”, npr. zluradost (kada smo spremni na to da istrpimo neku malu žtrvu kako bi drugi više patili, npr. radije bi da niko ne dobije ništa nego da drugi dobije više), pakost, pohlepa, zavist, pa čak i izraženi perfekcionizam. Broj ovih crta deluje beskonačno, ali se one mogu sažeti pod tzv. D faktor ličnosti (eng. Dark Factor of Personality). Osobe s visokim D faktorom će bezobzirno slediti svoje interese, čak i kada to šteti drugima (ili upravo zbog toga), istovremeno opravdavajući takva ponašanja.

Mračne crte se povezuju sa problemima u interperosnalnom, emocionalnom i moralnom funkcionisanju, te osobe koje su u bliskom kontaktu s osobama s izraženim mračnim crtama zapravo pate i rizikuju da budu iskorišćene i izmanipulisane. Mračne crte se povezuju sa sklonošću ka agresiji i različitim antisocijalnim ponašanjima (npr. zloupotrebom alkohola i psihoaktivnih supstanci, vandalizmom) koja se mogu ispoljiti u svim poljima i životnim periodima, od školskog igrališta, preko porodičnih, intimnih i drugih socijalnih veza, radnog okruženja, pa do činjenja krivičnih dela. Na primer, sve mračne crte se povezuju sa sklonošću ka digitalnom nasilju, a sadizam posebno i sa sklonošću ka trolovanju. Psihopatija i sadizam se povezuju sa ivanzivnijim ponašanjima uhođenja, a makijavelizam i narcizam sa prikrivenijim i indirektnim metodama. Sve crte, a posebno psihopatija i sadizam, se povezuju sa kontraproduktivnim radnim ponašanjem, a makijavelizam se naročito povezuje sa koruptivnim ponašanjem. Dalje, ove crte se povezuju sa učestalim menjanjem seksualnih partnera, preljubom i preferencijom površnih i kratkoročnih veza.

Kada su u pitanju relacije između crta Mračne trijade i indikatora mentalnog zdravlja i blagostanja, rezultati ukazuju na to da se makijavelizam i psihopatija, a posebno sekundarna psihopatija, povezuju s lošijim mentalnim zdravljem. Osobe koje imaju izražene mračne crte su često nezadovoljne životom i sklone doživljavanju depresivnosti, usamljenosti, stresa i drugih indikatora lošeg blagostanja i dobrobiti. Međutim, narizam se po ovom pitanju razlikuje od drugih crta. Naime, narcizam se smatra “najsvetlijom” mračnom crtom budući da jedino on ili nije značajno povezan sa indikatorima blagostanja ili pokazuje obtnuti obrazac tj. povezuje sa boljim blagostanjem. Bez obzira na to, narcizam obuhvata sržne mračne karakteristike koje se povezuju s interpersonalnim deficitima, te je on svakako maladaptivna karakteristika. Ostaje otvoreno pitanje da li je pozitivna veza narcizma i pozitivnih indikatora mentalnog zdravlja posledica primenjenog metoda samoprocene, odn. pristrasnost osoba s višim narcizmom da sebe doživljavaju kao superiorne i u pogledu mentalnog zdravlja, ili je to zaista tako.

Izučavanje mračnih crta nam može pomoći da razumemo zašto se ljudi ponašaju agresivno i nasilno, korumpirano i bezobzirno prema drugima. Kada to shvatimo, onda bolje možemo preventivno delovati da ne postanemo njihova žrtva i ne učestvujemo u njihovoj igri. Takođe, ako prepoznamo kod sebe ovakva i slična ponašanja, ne treba da se pravimo da ona ne postoje ili da ih pravdamo, već da se obratimo psihoterapeutu za pomoć. Empatija je nešto što se može naučiti!

Ključne reference
Chabrol, H., Van Leeuwen, N., Rodgers, R., & Séjourné, N. (2009).Contributions of psychopathic, narcissistic, Machiavellian, and sadistic personality traits to juvenile delinquency. Personality and Individual Differences, 47, 734–739.
Dinić, B. M., Wertag, A., Sokolovska, V., & Tomašević, A. (2023). The good, the bad, and the ugly: Revisiting the Dark Core. Current Psychology, 42, 4956–4968.
Moshagen, M., Hilbig, B. E., & Zettler, I. (2019). The dark core of personality. Psychological Review, 125(5), 656–688.
Muris, P., Merckelbach, H., Otgaar, H., & Meijer, E. (2017). The malevolent side of human nature: A meta-analysis and critical review of the literature on the dark triad (narcissism, Machiavellianism, and psychopathy). Perspectives on Psychological Science, 12(2), 183–204.
Paulhus, D. L. (2014). Toward a taxonomy of dark personalities. Current Directions in Psychological Science, 23(6), 421–426.
Paulhus, D. L., & Williams, K. M. (2002). The Dark Triad of personality: Narcissism, Machiavellianism and psychopathy. Journal of Research in Personality, 36(6), 556–563.

Koja je najbolja strategija prevencije pucnjave u školi?

Dark personality traits are linked to gaslighting in relationships, study finds

Study links inferiority and superiority complexes to specific personality traits

Podkast „Žene u nauci“ – Psihologija je živa nauka

Sajberhondrija – problem digitalnog doba

Dark personality traits linked to health and safety risk taking, which can explain noncompliance with COVID-19 measures

New study provides insight into the psychological core of dark personality traits

Elite athletes fared the best psychologically during lockdown and adapting their training schedules was key

Study suggests people with narcissistic tendencies are more likely to adopt certain love styles

“My precious… toilet paper”: Panična kupovina u doba korone

Mračna strana ljubavi

Aggressiveness – A Trait with Many Meanings

Šta je u genima, a šta nas je snašlo? Prva blizanačka studija u Srbiji

Predavanja

2016 TEDx Novi Sad – Da li je osveta zaista slatka?

2023 Kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“, Univerzitet u Novom Sadu: Uključenost u digitalno nasilje iz perspektive žena

2024 Zimska škola „Rod i nasilje“ na Univerzitetu u Novom Sadu – Rod i digitalno nasilje

2023 30. Empirijska istraživanja u psihologiji, Beograd, Srbija, Počasno predavanje Nenad Havelka: Nagrada za izuzetno postignuće u ranoj fazi naučne karijere – Rasvetljavanje mračnih crta ličnosti

2022 IX. znanstveno-stručni skup „Osnaživanje potencijala za preventivne aktivnosti u zajednici“, Osijek, Hrvatska, pozvano predavanje – Rasvetljivajne mračnih crta ličnosti

2022 Predavanje na Lusofona univerzitetu, Portugal – „How do we perceive visual stimuli?“

2022 Javni čas bihejvioralne genetike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na kojem sam prezentovala GENIUS projekat

2022 FMKlab tribina na Fakultetu za medije i komunikacije – An eye for an eye! Dispozicioni i situacioni činioci agresije

2021 Evropska Noć istraživača – Kosmički razgovori sa dr Tijanom Prodanović: Mračne crte

2021 Festival mentalnog zdravlja – Vodič za prevenciju rizične upotrebe društvenih mreža kod adolescenata
Vodič je dosupan na: https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2021/978-86-6065-654-6

2020 Evropska Noć istraživača – „Čudna“ ponašanja tokom pandemije: U piku pandemije najčešće su kupovani toalet-papir, maske, rukavice… To je zbunilo algoritme veštačke inteligencije koji predviđaju ponašanja potrošača. Zbunilo je i nas, tj. pandemija nas je zbunila, uplašila, ali i učinila da budemo solidarni. Zašto zbunujemo algoritme i koji su psihološki mehanizmi u osnovi panične kupovine? Od kojih karakteristika zavisi da li ćemo gomilati zalihe?
Više o ovoj temi: https://doi.org/10.19090/pp.20.4.489-504

2020 Webinar EU info mreže o herojima tokom pandemije u kojem sam predstavila našu studiju o pomaganju tokom pandemije u Srbiji – Oni su heroji – na muci se poznaju junaci

2020 TraNSferova tribina na Festivalu mentalnog zdravlja –Distanciraj se fizički, a ne socijalno: Kako gubitak fizičkog kontakta utiče na održavanje socijalnih veza?
Više o ovoj temi: https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fpsyg.2021.624035/abstract

2020 Prva onlajn tribina tokom pandemije u organizaciji Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu – Agresija kao osveta i antisocijalni akt: od kojih osobina zavisi, u kojim uslovima se javlja i da li je nasledna?

2019 Konferencija Međunarodnog društva za izučavanje individualnih razlika (International Society for the Study of Individual Differences) – ISSID 2019, Firenca, Italija, pozvano predavanje – The exploration of socially toxic traits and behaviors

2019 Istraživačka stanica Petnica, predavanje – Natural born killers: istina ili mit? Interakcija gena i sredine na agresivno ponašanje

2019 Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Filozofski fakultet u Banjoj Luci, predavanje – Kognitivne mere u psihologiji ličnosti i statistička radionica Analiza mešovitih linearnih modela u R–u (sa Milicom Popović Stijačić)

2019 Evropska Noć istraživača – Učešće u programu Na kafi s naučnicima

2018 Evropska Noć istraživača, gost na panel diskusiji – Efekti socijalnih mreža: status – it’s complicated

2018 Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Filozofski fakultet u Banjoj Luci, predavanje – Don’t get mad, get even! Efekti dispozicionih i situacionih činilaca na agresivno ponašanje

2017 Istraživačka stanica Petnica, predavanja – Da li je osveta slatka?Efekti osobina ličnosti i provokacije na agresivno ponašanje;
Na šta obraćamo pažnju kad smo isprovocirani? Efekti osobina ličnosti i provokacije na pristrasnosti u pažnji

2015 Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Filozofski fakultet u Beoogradu, predavanje – Efekti dispozicionih i situacionih činilaca na agresivno ponašanje

2010 Festival animacije u Voldi, Norveška, pozvano predavanje – Eye candy or brutality? How different people perceive affective visual stimuli

Radionice
Istraživački tim Centra za bihejvioralnu genetiku aktivno učestvuje u manifestacijama posvećenim popularizaciji nauke:
od 2018 Dan blizanaca na Univerzitetu u Novom Sadu
2016 Evropska Noć istraživača – Geni + Sredina = TI: Zašto si COOL?
2016 Festival nauke – Ko je vaš istorijski blizanac?
2015 Festival nauke – Ko je vaš filmski blizanac?
2014 Festival nauke – Koliko ste slični?

Mediji

2023 Intervju za časopis studenata Biološkog fakulteta u Beogradu „Simbioza“

2024 U podkastu „U labu“ smo pričali o mračnim crtama ličnosti – kako se manifestuju u različitim okruženjima i kontekstima (poslovnom, intimnom, u onlajn okruženju), koliko su nasledne, da li postoji fenomen „korporativne psihopatije“ i još puno toga.

2022 U podkastu MultiRadija „Žene u nauci“ sam podelila sa slušaocima zašto je psihologija zanimljiva, kako je najbolje promovisati nauku među mladima, koji su izazovi bavljljenja naukom kod žena i još puno toga

2024 Kanal9, prilog o našoj studiji o činiocima nošenja i upotrebe oružja u školi. Rad je dostupan ovde.

2023 RTV, emisija „Žena u kutiji“ u kojoj smo pričale o problemu nasilja nad ženama u javnom prostoru

2023 Radio–televizija Vojvodine, emisija „Dobro jutro, Vojvodino“ u kojoj smo pričale o problemu nasilja u javnom prosotru.

2023 Dnevnik, Intervju povodom Počasnog predavanja Nenad Havelka: Nagrade za izuzetno postignuće u ranoj fazi naučne karijere

2023 Euronews Serbia, Ilija Milovanović i ja smo dali interviju u vezi sa STAR Registrom blizanaca

2022 U emisiji „Jutro“ na Prvoj sam pričala o STAR Registru blizanaca i važnosti blizanačkih i epigenetičkih studija, rezultatima prve blizanačke studije u Srbiji u vezi s naslednošću nekih karakteristika, kulturnoj transmisiji s roditelja na dete i predstojećim aktivnostima STAR Centra

2022 U emisija „Uranak“ na K1 sam sa Aleksandrom Milutinović pričala o STAR Registru blizanaca i nekim aspektima odgajanja blizanaca. Više o tome u članku.

2022 Radio emisija „Eureka“ o prvoj blizanačkoj studiji u Srbiji i programu građanske/volonterske nauke u okviru GENIUS projekta

2022 RTV emisija „Dokument“ o paničnoj kupovini u vreme kriznih situacija. Više o rezultatima našeg istraživanja na ovu temu u radu.

2021 Intervju za portal 021 za serijal „Nisi sama“ – šta je nasilje?

2021 Podkast na „O radiju“ u vezi s digitalnim nasiljem u kojem je Ilija Milovanović prezentovao rezultate našeg projekta „Socio-psihološki činioci rizične upotrebe društvenih mreža kod adolescenata u Vojvodini“

2020 Podkast „Rastrojavanje“ u kojem smo pričali o dokumentarcu „The Social Dilemma“ i uticaju društvenih mreža na naše živote

2020 Podkast „O tome se priča“ u kojem sam sa Aleksandrom Oparnicom pričala o našem istraživanju o tome kako sportisti i rekreativci podnose policijski čas, uveden tokom pandemije u Srbiji

2020 Radio emisija “Eureka” posvećena istraživanjima o psihološkim efektima pandemije COVID-19. U prvom delu sam sa Bojanom Bodrožom predstavila našu studiju o pomaganju tokom pandemije, a u drugom delu sam sa Aleksandrom Oparnicom predstavila našu studiju o efektima fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje i socijalne kontakte tokom pandemije

2020 Intervju za Oradio „Humanost je ipak još uvek na ceni“ u kojem sam sa Bojanom Bodrožom predstavila rezultate našeg istraživanja o činiocima pomaganja tokom pandemije

2020 Intervju za Portal 021 „Zbog čega su ljudi u doba korone spremni da pomognu i nepoznatima?“ u kojem sam sa Bojanom Bodrožom predstavila rezultate našeg istraživanja o pomoganju tokom pandemije

2020 Intervju za Oradio „Treba održavati motivaciju brojeći korake koje smo prešli“ u kojem sam sa Aleksandrom Oparnicom predstavila rezultate našeg istraživanja o ulozi fizičke aktivnosti za mentalno zdravlje tokom pandemije

2019 Intervju za Portal 021 „O vršnjačkom nasilju

2020 Radio–televizija Vojvodine, emisija „Jutarnji program“ u kojoj smo pričali o agresiji kod dece

2019 Radio–televizija Vojvodine, emisija „Jutarnji program“ povodom Svetskog dana nauke u kojoj smo pričali o mojim istraživanjima i ISSID-ovoj nagradi

2019 Radio–televizija Vojvodine, emisija „Vojvodinom“ povodom moje ISSID nagrade za najboljeg istraživača na početku karijere u 2019. godini

2018 Radio televizija Srbije, emisija „Beogradska hronika“ u kojoj smo pričali o prvoj blizanačkoj studiji u Srbiji