Mračna trijada je termin uveden 2002. godine u članku Paulusa i Vilijemsa, a koji opisuje konstelaciju tri socijalno toksične crte ličnosti na supkliničkom nivou – makijavelizam, narcizam i psihopatija. Makijavelizam je nazvan po Nikolo Makijaveliju, italijanskom političkom filozofu koji je ukazao na to da politika ne podleže etičkim principima. Iako to nigde nije napisao, za njega se vezuje izreka “cilj opravdava sredstvo”. Makijavelizam se odnosi na dvoličnost, manipulaciju, eskploataciju drugih i samointeresno ponašanje koje uključuje cinični pogled na svet i ljudsku prirodu (npr. uverenje da se nikome ne može verovati jer su svi prevrtljivi i pohlepni, te da je bolje preduhitriti i iskoristiti druge nego biti iskorišćen). Od svih mračnih crta, makijavelizam je najviše pod uticajem sredinskih činilaca, što ukazuje na fleksibilno korišćenje manipulativnih taktika u zavisnosti od okruženja i konteksta. Ono što je glavna distinktivna karakteristika makijavelizma od preostalih mračnih crta je proračunato, pragmatično ponašanje i planiranje.

Narcizam je nazvan po liku iz grčke mitologije, Narcisu, koji se zaljubio u sopstveni odraz u vodi i bio toliko opčinjen sobom da je zaboravio na hranu i san, da bi na kraju klonuo pored izvora. Narcizam, shvaćen u okviru Mračne trijade, ne treba se mešati sa narcisioidnim poremećajem ličnosti. U okviru trijade, narcizam se tretira kao supklinički, tj. čije se manifestacije mogu detektovati među pripadnicima opšte populacije. Drugim rečima, svako može ispoljiti karakteristike narcizma, te su individualne razlike u narcizmu stvar stepena. Narcizam se odnosi na osećaj superiornosti koji prati zahtevanje posebnog tretmana, privilegija i prava. Osoba s višim narcizmom misli da zaslužuje da bude povlašćena zbog toga što je posebna. Grandiozno viđenje sebe može se ispoljiti kao isticanje sopstvene inteligencije, kompetencija, privlačnosti, ali i empatije i humanosti (npr. kad osoba ističe da je najbolji prijatelj, najbolji roditelj, te da će njena dela pomoći dobrobiti čovečanstva).

Psihopatija u okviru Mračne trijade je takođe supklinička crta. Psihopatija najčešće obuhvata dva aspekta. Prvi aspekt obuhvata tzv. primarnu psihopatiju i odnosi se na bezosećajnost, nedostatak empatije i osećaja krivice i kajanja, te manipulativnost. Kada zamišljamo kako bi se ponašala tipična osoba sa izraženom psihopatijom, najčešće zamišljamo osobu sa izraženom primarnom psihopatijom. Drugi aspekt je sekundarna psihopatija koja obuhvata impulsivnost i sklonost ka antisocijalnom ponašanju. Ove dve dimenzije psihopatije imaju različitu etiologiju i povezuju se s različitim ishodima. Na primer, primarna psihopatija je više pod uticajem naslednih faktora u odnosu na sekundarnu psihopatiju. Sekundarna psihopatija se više povezuje s nižim nivoom inteligencije i problemima u izvršnim funkcijama (npr. donošenje odluka), dok primarna psihopatija nije značajno povezana sa ovim konstruktima (što opovrgava hipotezu o postojanju „zlog genija“ kao karakteristike osoba s višom psihopatijom). S druge strane, primarna psihopatija može da se poveže s nekim adaptivnim ishodima kao što su rezilijentnost i otpornost na stres, dok se sekundarna psihopatija dosledno povezuje s lošim mentalnim zdravljem.

U okviru pop kulture, lik Džejms Bonda najbolje odražava crte Mračne trijade. On je šarmantan i privlačan ali ne preza od toga kako će ostvariti to što želi. Takođe, među političkim liderima se često mogu naći prototipi osoba s izraženom Mračnom trijadom, a među menadžerima i CEO se često mogu uočiti narcističke karakteristike, što su istraživanja i potvrdila.

Sve tri crte dele zajedničko “mračno jezgro”. Mnogi autori su predložili različita shvatanja u vezi s tim šta bi moglo biti to jezgro, a među njima su najbolji kandidati: 1) bezosećajnost i manipulativnost (zapravo, ono što obuhvata primarna psihopatija), 2) nisko izražena osobina poštenje-skromnost koja obuhvata karakteristike poput varanja, laganja, eksploatacije, manipulacije, želje za statusom i luksuzom, osećaj važnosti itd., 3) antagonizam kao psihopatološka crta, tj. neprijateljska nastrojenost, nepopustljivost, netrpeljivost i nepoverenje u druge ljude. Na osnovu istraživanja u kojem su poređeni svi predloženi kandidati srži mračnih crta dobijeno je da su unutar mračnih crta centralne karakteristike – bezosećajnost i manipulativni interpersonalni stil, a da je antagonizam najbolji kandidat za opisivanje „mračnog jezgra“ kada se sagledaju kandidati van mračnih crta. Upravo u relacijama sa antagonizmom kao psihopatološkom crtom ličnosti se može videti supklinički karakter mračnih crta.

“Mračno jezgro” dele i druge crte, te je Mračnoj trijadi dodat novi član – sadizam, čineći Mračnu tetradu. Sadizam je uveden u ovu „mračnu“ konstelaciju 2009. godine od strane Čabrola i saradnika i u okviru Mračne tetrade odnosi se na tzv. svakodnevni sadizam i osnovna karakteristika sadizma je uživanje u tuđoj patnji i bolu. Sadizam se može ispoljiti direktno kao vređanje, ponižavanje ili fizičko povređivanje drugoga, ili indirektno, kada osoba uživa u posmatranju tuđe patnje i bola (npr. voli nasilne scene u filmovima, sportu). S popularnošću mračnih crta predloženi su još neki kandidati koji takođe dele “mračno jezgro”, npr. zluradost (kada smo spremni na to da istrpimo neku malu žtrvu kako bi drugi više patili, npr. radije bi da niko ne dobije ništa nego da drugi dobije više), pakost, pohlepa, zavist, pa čak i izraženi perfekcionizam. Broj ovih crta deluje beskonačno, ali se one mogu sažeti pod tzv. D faktor ličnosti (eng. Dark Factor of Personality). Osobe s visokim D faktorom će bezobzirno slediti svoje interese, čak i kada to šteti drugima (ili upravo zbog toga), istovremeno opravdavajući takva ponašanja.

Mračne crte se povezuju sa problemima u interperosnalnom, emocionalnom i moralnom funkcionisanju, te osobe koje su u bliskom kontaktu s osobama s izraženim mračnim crtama zapravo pate i rizikuju da budu iskorišćene i izmanipulisane. Mračne crte se povezuju sa sklonošću ka agresiji i različitim antisocijalnim ponašanjima (npr. zloupotrebom alkohola i psihoaktivnih supstanci, vandalizmom) koja se mogu ispoljiti u svim poljima i životnim periodima, od školskog igrališta, preko porodičnih, intimnih i drugih socijalnih veza, radnog okruženja, pa do činjenja krivičnih dela. Na primer, sve mračne crte se povezuju sa sklonošću ka digitalnom nasilju, a sadizam posebno i sa sklonošću ka trolovanju. Psihopatija i sadizam se povezuju sa ivanzivnijim ponašanjima uhođenja, a makijavelizam i narcizam sa prikrivenijim i indirektnim metodama. Sve crte, a posebno psihopatija i sadizam, se povezuju sa kontraproduktivnim radnim ponašanjem, a makijavelizam se naročito povezuje sa koruptivnim ponašanjem. Dalje, ove crte se povezuju sa učestalim menjanjem seksualnih partnera, preljubom i preferencijom površnih i kratkoročnih veza.

Kada su u pitanju relacije između crta Mračne trijade i indikatora mentalnog zdravlja i blagostanja, rezultati ukazuju na to da se makijavelizam i psihopatija, a posebno sekundarna psihopatija, povezuju s lošijim mentalnim zdravljem. Osobe koje imaju izražene mračne crte su često nezadovoljne životom i sklone doživljavanju depresivnosti, usamljenosti, stresa i drugih indikatora lošeg blagostanja i dobrobiti. Međutim, narizam se po ovom pitanju razlikuje od drugih crta. Naime, narcizam se smatra “najsvetlijom” mračnom crtom budući da jedino on ili nije značajno povezan sa indikatorima blagostanja ili pokazuje obtnuti obrazac tj. povezuje sa boljim blagostanjem. Bez obzira na to, narcizam obuhvata sržne mračne karakteristike koje se povezuju s interpersonalnim deficitima, te je on svakako maladaptivna karakteristika. Ostaje otvoreno pitanje da li je pozitivna veza narcizma i pozitivnih indikatora mentalnog zdravlja posledica primenjenog metoda samoprocene, odn. pristrasnost osoba s višim narcizmom da sebe doživljavaju kao superiorne i u pogledu mentalnog zdravlja, ili je to zaista tako.

Izučavanje mračnih crta nam može pomoći da razumemo zašto se ljudi ponašaju agresivno i nasilno, korumpirano i bezobzirno prema drugima. Kada to shvatimo, onda bolje možemo preventivno delovati da ne postanemo njihova žrtva i ne učestvujemo u njihovoj igri. Takođe, ako prepoznamo kod sebe ovakva i slična ponašanja, ne treba da se pravimo da ona ne postoje ili da ih pravdamo, već da se obratimo psihoterapeutu za pomoć. Empatija je nešto što se može naučiti!

Ključne reference
Chabrol, H., Van Leeuwen, N., Rodgers, R., & Séjourné, N. (2009).Contributions of psychopathic, narcissistic, Machiavellian, and sadistic personality traits to juvenile delinquency. Personality and Individual Differences, 47, 734–739.
Dinić, B. M., Wertag, A., Sokolovska, V., & Tomašević, A. (2023). The good, the bad, and the ugly: Revisiting the Dark Core. Current Psychology, 42, 4956–4968.
Moshagen, M., Hilbig, B. E., & Zettler, I. (2019). The dark core of personality. Psychological Review, 125(5), 656–688.
Muris, P., Merckelbach, H., Otgaar, H., & Meijer, E. (2017). The malevolent side of human nature: A meta-analysis and critical review of the literature on the dark triad (narcissism, Machiavellianism, and psychopathy). Perspectives on Psychological Science, 12(2), 183–204.
Paulhus, D. L. (2014). Toward a taxonomy of dark personalities. Current Directions in Psychological Science, 23(6), 421–426.
Paulhus, D. L., & Williams, K. M. (2002). The Dark Triad of personality: Narcissism, Machiavellianism and psychopathy. Journal of Research in Personality, 36(6), 556–563.